Moderni krojevi


Izaberite modele iz naše kolekcije elegant ili urban

Vizuelni Identitet


Učinite vašu školu jedinstvenom i prepoznatljivom

Povoljne cene


Idealni balans udobnosti i trajnosti po niskim cenama

Istorijat

Etimološki, reč uniforma sastoji se od dve reči: „uni“, što znači jedan, jedinstven i „forma“, što znači obrazac, kroj, oblik, lik. Dakle, sama reč bi značila jedan kroj, jedan kalup, odnosno jednoobraznost u najširem smislu. Uniformisani su svi koji su se isto ili jako slično obukli, ili na garderobu stavili ista obeležja koja ih čine pripadnicima neke grupe. U nastavku pogledajte kratak istorijski razvoj i neke od primera uniformisanja.

Vojska kao sinonim za uniformisanost
Reč uniforma najpre budi asocijacije na vojničku uniformu. Možemo slobodno reći da je vojska sinonim uniformisanja, pa bi izvesne korisne poruke koje šalje kultura uniformisanja u vojsci mogla da se primeni na uniformisanje u svakom smislu, a u našem slučaju i na uniformisanje učenika. Do početka dvadesetog veka, vojske evropskih zemanja odlikovale su raznobojne uniforme bogate detaljima. Međutim, novi vek doneo je i nove trendove u odevanju vojske potkrepljene zapažanjima da vojnikovo odelo mora da bude što praktičnije kako bi se vojnik lakše kretao ili obavljao zadatke. Osim toga, ratovi su iziskivali sve veću proizvodnju vojničke opreme koja je bila veoma skupa, pa je ovo pojednostlavlljenje bilo ujedno korisno za državne budžete.

Kraljevina Srbija je bila jedna od prvih zemalja Starog kontinenta koja je još 1908. godine obojila vojničku uniformu u sivo-maslinastu boju, tzv SMB. Jednostanost i praktičnost ove uniforme, uz svu poznatu hrabrost srpskog vojnika i mudrost njegovih vojskovođa, pomogli su mu da prođe kroz Balkanske ratove, a potom i kroz mnoga druga vojevanja.

I brojni drugi detalji na uniformama imali su za cilj da potkrepe ponos i pripadnost izvesnom narodu i grupi. Mnoge od njih su imale vrlo perfidne poruke, koje su ispod praga svesti dopirale do vojske, neprijatelja, ali i narodnih masa i bitno doprinosile uspesima vojski.

Izviđačku maramu nosi preko 40 miliona dece
Kao drugu asocijaciju na uniformisanje, gotovo sa istim značajem, budi nam i izviđaštvo. Još od početka 20. veka kada je engleski general Robert Baden Powell okupio prvu družinu dečaka i time označio početak Skautizma, izviđačka uniforma i marama postale su glavna obeležja i prepoznatljivi znak svih izviđača sveta. U Srbiji je Miloš Đ. Popović na Đurđevdan 1911. godine osnovao prvu četu izviđača, a od Kralja Petra dobio je 500 zlatnika za početak rada i nabavku uniformi. Uniforme su se sve više razvijale i postale simbol jedinstva i pripadnosti najvećem svetkom pokretu koji danas okuplja preko 40 miliona dece i mladih u gotovo svim državama sveta.

Drugi naziv za sportsku uniformu je "dress"
O ovome možda niste ni razmšljali, ali i sport je prožet uniformisanjem. Umesto reči uniforma, ovde se koristi reč engleskog porekla – „dress“, pa nas taj naziv potpuno odvlači od ove teme. Sport, gde je duh zajedništva, motivacije i zdrave sportske borbe najviši cilj, jednoobrazno oblačenje se prosto podrazumeva i na njega se prilično polaže.

Đačke uniforme iz prošlog veka
Ovo je svakako prva slika koja nam se stvori u glavi pri pomenu ĐAČKE UNIFORME. Zašto je to tako? Zato što iskustveno znamo samo za tu vrstu đačkih unoformi. Najveći deo nas je nosio uniformu takvog tipa, i to u strahu da je slučajno ne zaboravimo ili izgubimo, jer možemo trpeti posledice u školi, a drugo, zato što smo videli da i danas u nekim školama deca nose takve uniforme, i to nam ni malo lepo ne izgleda. Mnogo je nas za ovakve uniforme sentimentalno vezano, ali istovremeno prožeto jakim emotivnim i estetskim otporom. „Mladost je naša jedno, a ovo vreme sasvim drugo“ reći ćemo i ni po koju cenu nećemo dozvoliti da nam se deca ovako „srozaju“. I danas u Srbiji postoji izvestan broj škola koje su uvele ovakav ili sličan, za nijansu moderniji, način uniformisanja učenika, prilikom čijeg dizaniranja ni malo nisu pobegli od prevaziđene tradicije i stereotipa.

Objektivno govoreći, ove uniforme su dale pečat jednoj epohi koju možemo smatrati lepom, ali ovakvim modelima nije mesto u današnjem vremenu. Često nastavljanih rukava materijalima približne nijanse plave boje, neobično duge ili kratke, sa belim čipkicama oko vrata za devojčice koje su se jako brzo prljale, uniforme su zajedno sa smešnim šiškama i pletenicama zauzele mesto negde u starim albumima sa fotografijama.

Školska kultura dalekog istoka
Društva bliska socijalističkom uređenju, posebno u Aziji, istrajavaju dosta dugo i uspešno u ovoj ideji. Država ne nudi kompromise ni alternative. Propisuje šta se oblači, kako se ponaša, kakva se frizura nosi, čak i kako se smeje i mnogo toga drugog. Ovo nam može biti simpatično, ali ni malo blisko.

Elegancija i prestiž inostranih škola
Nećemo živeti u zabludi da bi naša deca nosila uniforme prestižnih evropskih i svetskih škola. Ovaj način odevanja je potpuno stran našem mentalitetu i tradiciji. Daleko od toga da je loš i arhaičan, ali ovakva vrsta uniformisanja bi u našem društvu teško mogla naći mesto.

Oglašavanje

Kontakt

Naš tim vam stoji na raspolaganju za sva vaša pitanja







Telefoni
Direkcija: +381621456123
Marketing: +381644790560

E-mail adrese
info@djackeuniformе.rs
oglasavanje@djackeuniforme.rs

Društvene mreže

Realizator programa
Boje Moje Škole
CENTAR AG
Velika Plana

Gabriel Ranković Pr.
Trgovina na veliko i agencija za pružanje
kancelarijsko-administrativnih usluga
CENTAR AG Velika Plana
Ulica Balkanska 23
Poslovna jedinica:
Miloša Velikog 32
11320 Velika Plana
PIB: 109654003
Matični br: 64333950

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Duis mollis massa ac porta viverra. Praesent tempus varius tincidunt. Aliquam erat volutpat. Curabitur sodales at magna nec malesuada. Nunc nec congue leo. Suspendisse gravida justo ac malesuada vestibulum. Etiam scelerisque lectus lobortis ante pretium aliquam. Ut id elementum massa, eu fermentum enim. Integer elit ex, faucibus nec orci quis, ullamcorper varius felis. Sed lacus ipsum, fringilla sed congue quis, tincidunt ut ex. Ut sollicitudin bibendum massa quis accumsan.

Sed risus eros, cursus et tempor sed, cursus sit amet lectus. Donec vitae semper eros, eget malesuada lacus. Proin vehicula fringilla dolor, sit amet luctus sem tincidunt scelerisque. Curabitur aliquet erat eu eros volutpat mattis. Vestibulum quam ex, mollis sit amet justo finibus, lacinia feugiat lacus. Pellentesque vel pharetra erat. Curabitur sodales rhoncus feugiat. Fusce quis dui orci. Fusce vitae est sit amet odio luctus sodales. Mauris maximus elit at mollis scelerisque. Nulla malesuada enim sed nunc blandit interdum. Mauris imperdiet, ligula et dapibus porta, eros mauris lacinia lectus, at faucibus eros libero ac purus. Nunc posuere magna id metus dignissim lacinia.

Proin consectetur facilisis euismod. Cras auctor ullamcorper quam, a interdum neque pulvinar quis. Etiam ornare lectus in turpis porttitor efficitur. Praesent pretium ultricies dui mollis bibendum. Praesent vel pretium lectus, vel sollicitudin nisl. Donec risus metus, imperdiet non cursus sollicitudin, porttitor vel metus. Ut vel venenatis purus, in tincidunt libero. Sed erat magna, feugiat semper accumsan quis, mattis euismod dui. Duis sodales, diam id consequat aliquam, mi nibh dignissim purus, vitae tristique odio sapien vitae nibh. Pellentesque faucibus tempus pulvinar. Nunc aliquet eget ex id pretium. Donec eu nibh sapien.

Sed luctus justo eu sodales tristique. Interdum et malesuada fames ac ante ipsum primis in faucibus. Quisque luctus est eu dignissim luctus. Ut leo dui, volutpat tempus accumsan at, mollis quis quam. Class aptent taciti sociosqu ad litora torquent per conubia nostra, per inceptos himenaeos. Phasellus sit amet finibus erat. Nam dapibus quam turpis. Mauris consequat congue porta. Fusce ultricies vulputate nisi sed varius. Cras in nisi vel nisl pellentesque consequat sed quis ipsum. Integer eget tincidunt libero. Proin dignissim, mauris molestie blandit egestas, nisl nisl dapibus ipsum, quis ultricies ipsum odio vitae nisi. Aliquam massa quam, tincidunt sed mi et, scelerisque vestibulum dui.

Reč uniforma najpre budi asocijacije na vojničku uniformu. Možemo slobodno reći da je vojska sinonim uniformisanja, pa bi izvesne korisne poruke koje šalje kultura uniformisanja u vojsci mogla da se primeni na uniformisanje u svakom smislu, a u našem slučaju i na uniformisanje učenika. Do početka dvadesetog veka, vojske evropskih zemanja odlikovale su raznobojne uniforme bogate detaljima. Međutim, novi vek doneo je i nove trendove u odevanju vojske potkrepljene zapažanjima da vojnikovo odelo mora da bude što praktičnije kako bi se vojnik lakše kretao ili obavljao zadatke. Osim toga, ratovi su iziskivali sve veću proizvodnju vojničke opreme koja je bila veoma skupa, pa je ovo pojednostlavlljenje bilo ujedno korisno za državne budžete.

Kraljevina Srbija je bila jedna od prvih zemalja Starog kontinenta koja je još 1908. godine obojila vojničku uniformu u sivo-maslinastu boju, tzv SMB. Jednostanost i praktičnost ove uniforme, uz svu poznatu hrabrost srpskog vojnika i mudrost njegovih vojskovođa, pomogli su mu da prođe kroz Balkanske ratove, a potom i kroz mnoga druga vojevanja.

I brojni drugi detalji na uniformama imali su za cilj da potkrepe ponos i pripadnost izvesnom narodu i grupi. Mnoge od njih su imale vrlo perfidne poruke, koje su ispod praga svesti dopirale do vojske, neprijatelja, ali i narodnih masa i bitno doprinosile uspesima vojski.

Predlog ministra prosvete za uvođenje đačkih uniformi za učenike osnovnih škola u Srbiji privukla je u poslednje vreme veliku medijsku pažnju i podigla oblak prašine. Prevashodna je ideja da se putem uniformisanja značajno umanje klasne razlike, a samim tim utiče na stvaranje bolje atmosfere i smanjenje nasilja u školama. U svetlu opšteg isčekivanja da se donese konačna odluka o tome, možete čuti ili pročitati najrazličitije komentare koji su često potpuno suprotstavljeni: od žučnih kritika i upoređivanja sa praksom nekih totalitarnih režima, pa do reči hvale i podrške ovoj ideji.

Zanimljivo je ipak da se veći deo javnosti slaže da bi se problem klasnih razlika među učenicima delom mogao rešiti uvođenjem đačkih uniformi. Međutim, postavlja se pitanje u kojoj meri bi njihovo uvođenje zaista moglo da doprinese društvenoj jednakosti i da li je to jedini njihov cilj?

Poznato je da društvene razlike nisu produkt savremenog društva, već se javljaju od samog nastanka civilizacije. Bilo da su zasnovane na verskoj ili nacionalnoj osnovi, neravnomernoj podeli posla ili učešću u vlasti, one su dovele do formiranja svojevrsnih društvenih klasa čije se postojanje najbolje oslikava kroz materijalno stanje njenih pripadnika. I pored brojnih pokušaja različitih religija i političkih pokreta, klasne razlike nikada nisu prestale da postoje. U današnje vreme, savremeno potrošačko društvo i otvoreno tržište kapitala pogoduju stvaranju sve veće razlike između bogatih i siromašnih. Stav da je bogatstvo merilo vrednosti prihvata sve veći broj ljudi, a zbog nedostatka kritičkog mišljenja posebno utiče na najranjiviju kategoriji društva, a to su deca i mladi.

Dakle, previše je očekivati da bi đačka uniforma mogla da ukine društvene nejednakosti, ali može da postigne jedan viši cilj, a to je da kod učenika razvije osećaj pripadnosti!

Jedan od načina da se formira atmosfera pripadnosti jeste isticanje jednog simbola, jedinstvenog obeležja koje je zajedničko za sve. Taj simbol mora da bude blizak učenicima, mora neprestano da bude uz njih i da ih podseća na jedinstvo, a ne postoji ništa bliskije od garderobe koju bi učenici svakodnevno nosili. Njen kroj i boja postalali bi prepoznatljivi i prožimali bi se kroz čitav obrazovno-vaspitni proces.

Uniforma, naravno, neće imati magičnu moć da svojim uvođenjem iz korena izmeni odnos prema školi i školskim obavezama. Sve treba da bude propraćeno afirmativnim merama, koje će u školi sporvoditi čitava školska struktura koja uključuje sav nastavni i vannastavni kadar, na čelu sa direktorom škole koji stvara pogodan ambijent, dok će ih van škole sprovoditi, niko drugi do roditelji učenika, čija je uloga, najpre u vaspitanju, a potom i u obrazovanju dece, presudna.

U savremenom društvu i državi postoji čitav niz odluka koje moraju da budu ispoštovane, a njihova svrha je uređivanje društvenih odnosa, kao i određivanje pravila ponašanja čije je poštovanje u opštem interesu. Čini se da situacija sa đačkim uniformama nije takva. Prosto nametanje nošenja đačkih uniformi, najpre kod škola, a u mnogo većoj meri kod učenika, stvorilo bi otpor, pa bi čak i oni koji su razmišljali u tom pravcu možda odustali. Smatramo da će ministar to pravilno proceniti i da neće uvesti obavezu, već samo preporuku o nošenju uniformi.

Poučeni iskustvom stečenim u obrazovnim ustanovama i znanjem prikupljenim dugogodišnjim bavljenjem omladinskim radom u civilnom sektoru, kao i racionalni pristup potrebama dece i mladih, objektivno sagledavanje problema materijalne situacije roditelja i napora nastavnika da ponašanje učenika ustroje na jedan pozitivan način, daje nam mogućnost da iznesemo svoje lične stavove po pitanju ove, kako smatramo, veoma značajne oblasti.

Nakon detaljne analize potreba svih uključenih strana, gde su kao glavni akteri prepoznati sami učenici, njihovi roditelji, kao i škole, definisan je niz kriterijuma koji bi morali biti dostignuti kako bi zahtevi svih učesnika u ovom procesu bili zadovoljeni.

- Đačke uniforme moraju biti savremenih boja i dezena, modernog kroja, prilagođene uzrastu i polu učenika;

- Materijali za izradu uniformi moraju biti prijatni za nošenje i laki za održavanje;

- Kvalitet same izrade mora da garantuje trajnost obzirom na njeno intenzivno korišćenje.

- Cena mora biti u skladu sa kvalitetom, a prilagođena trenutnom materijalnom stanju društva;

- Boje uniformi, kao i amblemi i natpisi na njima moraju biti osmišljeni i izrađeni tako da doprinose vizuelnom identitetu škole, kao i da sadrže glavne elemente koje škola želi da istakne;

- Uniforma mora sadržati poseban našivak sa unutrašnje strane namenjen unosu osnovnih podataka o njenom vlasniku zbog velikog broja identičnih komada u slučaju da se izgubi ili zaboravi.

Sve ovo dovelo nas je do ideje „Boje Moje Škole“, specifičnog programa koji proces uniformisanja treba da učini lakšim i prihvatljivim za sve, time što će pružiti mogućnost svim zainteresovanim stranama da aktivno učestvuju u njegovoj realizaciji i odabiru najboljeg rešenja za svaku školu i njene učenike, vodeći pri tom računa o njihovim potrebama i specifičnostima. Ovakvim angažovanjem bi se ojačale veze, pospešila komunikacija i povećalo poverenje između učenika, njihovih roditelja i nastavnika, a samo uniformisanje bi predstavljalo krunu tog zajedničkog rada.